Никола Китановски улази у ред најактивнијих и најрепрезентативнијих музичких уметника, који 38 година као оперски певач – тенор и 22 године као универзитетски - редовни професор, са огромним успехом континуирано обогаћује нашу уметничку музичку и културну стварност.
Указом председника републике Србије од (14. фебруара 2024.) одликован је Орденом ''Карађорђеве звезде III'' за нарочите заслуге у представљању Републике Србије и њених грађана у области оперске уметности.
Рођен је у Скопљу – Македонија, где је завршио гимназију, ниже и средње музичко образовање на одсеку за клавир.
Дипломирао је 1991. и магистрирао 2008. на Факултету музичке уметности Универзитета уметности у Београду на одсеку за соло-певање, у класи мецосопрана Бисерке Цвејић.
Почетак уметничке каријере Николе Китановског датира још од 1988. године када је као тенор солиста учествовао у извођењу бројних вокално – инструменталних дела, солистичких и мешовитих концерата.
Остварује сарадњу са Београдском филхармонијом, Македонском филхармонијом, Симфонијским оркестром РТС-а, Уметничким ансамблом ЈНА, наступајући у готово свим већим центрима Југославије (Београд, Скопље, Сарајево, Нови Сад, Дубровник, Љубљана, Марибор...).
До данас, у његовом репертоару су ушла више пута извођена и снимљена дела попут:
Солистички концерти у Београду, Новом Саду, Скопљу.
Фестивали на којима је наступио:
Након освојене 1. (прве) награде на престижном Интернационалном конкурсу за соло певаче ''Katia Ricciarelli'' 1991. године у Мантови, наставља своје усавршавање као двогодишњи стипендиста на “Accademia Lirica Mantovana” у Италији.
Рад и бројни наступи са врхунским, светским именима попут: Катје Ричарели, Ђани Рајмондијем; затим режисерима: Франко Зефирели и Антонио Календа, биће од непроцењивог значаја за будуће вокално-техничко умеће Николе Китановског, његове сценске оспособљености, а самим тим и за даљи ток његове међународне каријере. Био је партнер примадоне Катје Ричарели на бројним гала концертима у Италији (Катанија, Болоња, Леће, Римини, Мантова, Рим, Таормина, Модена.. ).
Његови оперски дебији су везани за Оперу Народног позоришта у Београду 1990/1991. и главне тенорске улоге у оперским насловима на репертоару ове куће: ''Лучија ди Ламермур'', ''Евгеније Оњегин'' и ''Мадам Батерфлај''.
И поред обавеза на међународној сцени, Китановски је одржао сарадњу са Народним позориштем у Београу све до данас, где је у статусу сталног госта отпевао више од 250 представа различитих наслова у (Тоски, Кармен, Боемима, Трубадуру, Атили, Кавалерији Рустикани, Пајацима, Отелу, Турандоту, Плашту...).
1995. године, добитник је годишње награде Народног позоришта у Београду, за улогу Маурицио у опери ''Адриана Лекуврер ''– Ф. Чилее.
Међународна оперска каријера Китановског, одпочиње 1992., када је постао члан - солиста ''BadischeStaatsTheater’’ у Карлсруеу, Немачка, да би већ од следеће, 1993. године па до данас, као гостујући тенор наступио на сценама 35 оперских кућа и остварио бројне улоге главног тенорског фаха:
Оперске куће у којима је Китановски наступао:
Италија: Опера Рим, Комунале Болоња, Карло Феличе Ђенова, Сан Карло Напуљ, Амфитеатар Таормина, Фестивал Месина, Паизело – Леће...
Француска: Опера Лион, Опера Марсеј, Опера Тулуз...
Шпанија: Краљевски Театар Мадрид, Опера Овиедо, Опера Сантандер, Опера Валенсија, Викторија Еуџенија Сан Себастијан, Театар Опере - Толедо
Немачка: Опера Франкфурт, Државни театар Штутгарт, Државни театар Карлсруе, Државна Опера Хамбург...
Румунија: Опера Букурешт, Опера Темишвар, Опера Костанца, Опера Крајова
Од изузетног значаја је поменути нека имена уметника са којима је Никола
Китановски наступао и сарађивао:
Диригенти: Данијел Орен, Евелино Пидо, Паоло Карињани, Леоне Мађера, Гинтер Нојхолд, Оскар Данон...
Партнери: Катја Ричарели, Рајна Кабаиванска, Априле Мило, Мирјам Гаучи, Елена Панкратова, Олга Романко, Инес Салазар, Елизабета Фиорило, Киара Таиџи, Карлос Алмагуер, Жељко Лучић...
Редитељи: Франко Зефирели, Ђанкарло Делмонако, Антонио Календа...
2004. године Никола Китановски је започео да се бави и педагошким радом, а
данас је редовни професор на Катедри за соло певање Факултета музичке уметности у Београду. Резултати његових студената су мерљиви бројним првим наградама на међународним такмичењима за соло певаче и професионалним ангажманима у оперским кућама. У четири мандата – 12 година, био је шеф Катедре за соло певање.
Учествовао је као члан жирија, или председника жирија на више певачких такмичења: ''Лазар Јовановић'' – Београд, ''Петар Коњовић'' – Београд, ''Никола Цвејић'' - Рума, ''Обзорја на Тиси'' – Нови Бечеј, ''Лав Мирски'' – Осијек, ''Далеки акорди'' – Сплит, ''Јозеф Симанди'' – Сегедин, ''Рајко Коритник'' – Ајдовшна, Словенија...
Одржао је мастеркласове у: Београду, Скопљу, Сплиту, Шибенику, Вршцу...
Китановском је било поверено и двогодишње (2008., 2009.) вођење Оперског студија у Опери Народног позоришта у Београду.
Никола Китановски, осмислио је и 2006. године покренуо пројекат „Пут ка Белканту’’ који пружа могућност младим певачима (пре свега актуелним и дипломираним студентима из његове класе, али и другим одабраним, младим уметницима) да јавним наступима осигурају своје новостечене вештине и знања из области уметничког певања.
Током вишегодишњег трајања, пројекат је остварио значајан културни и друштвени утицај, реализујући концерте у бројним градовима Србије и региона, чиме доприноси децентрализацији културног живота и афирмацији оперске уметности ван великих културних центара. Пројекат такође представља платформу за промоцију домаћих композитора, очување вокалне традиције и развој нове генерације певача који ће бити носиоци савременог оперског и концертног живота.
Захваљујући јасно дефинисаном уметничко-педагошком концепту, дуготрајности и проверљивим резултатима, „Пут ка Белканту“ поседује изражен институционални потенцијал и у потпуности је компатибилан са програмима високошколских установа, културних центара и државних институција које се баве подршком уметности, образовању и културном развоју. Својом структуром и садржајем пројекат се може даље развијати кроз тематске циклусе, специјализоване радионице, мајсторске курсеве и међународну сарадњу, чиме се отвара простор за континуирано унапређење
До сада, на више од 40 различитих концерата учешће је узело 40 младих уметника, који су на тај начин промовисали оперску уметност и соло песму како иностраних, тако и домаћих композитора.
Наступали су:
Сопрани: Тијана Ђуричић, Ана Петровић, Дубравка Нешић, Ана Петричевић, Ивана Петровић, Ана Станковић, Мирјана Матић, Марија Чупоска, Ана Марчетић, Ивана Ристић, Невена Ђоковић, Евгенија Јеремић, Милена Дамљановић, Слађана Павловић, Софија Петровић, Александра Јовановић, Милица Лолић, Милица Жижић, Марија Нешић…
Мецосопрани: Љубица Вранеш, Драгана Поповић, Ива Профаца, Мартина Кољеншић, Тамара Грубин, Ема Крајновић…
Тенори: Љубомир Поповић, Вања Бисерчић, Данило Стошић, Дејан Љутовац, Ненад Чича, Игор Аризановић, Андреас Кордоба, Младен Продан, Марко Костић…
Баритони: Вук Зекић, Стефан Петковић...
Баси: Сава Вемић, Милош Гашић...
Својим посвећеним радом и ентузијазмом у припреми певача и програма, као и подизању квалитета наступа, сигуран ослонац и подршка певачима на путу ка лепом певању су били следећи пијанисти: од самог почетка Татјана Дробни, затим Ивана Стоковић и Миливоје Вељић.
Пројекат ’’Пут ка Белканту’’ је прихваћен и подржан од стране многих градова у Србији, а неки од њих су и по више пута били домаћини концертима из овог циклуса (попут Београда, Новог Сада, Сомбора, Кикинде, Вршца, Зрењанина, Крагујевца, Краљева, Крушевца, Параћина, Јагодине, Ћуприје, Ваљева, Ниша, Бања Луке, Панчева, Лазаревца, Чачка, Горњег Милановца, Смедерева и др).
Поверење и своје гостопримство овом пројекту је пружило и Народно позориште у Београду, омогућивши да на сцени ‘’Раше Плаовић’’ буде реализовано пет целовечерњих концерата посвећени јубилејима Ђузепе Вердија и Ђакома Пучинија као и великанима Белканта: Гаетана Доницетија, Винченца Белинија и Ђоакина Росинија.
Концерти посвећени композитору Франческо Паоло Тостију су били пропраћени директно од ''L'Istituto Nazionale Tostiano'' из Ортоне, родног места композитора, а били су изведени у Кристалној дворани дома Војске Србије и Народном музеју у Београду.
У сарадњи са Уметничким ансамблом Министарства Одбране Републике Србије “Станислав Бинички” одржано је 15 целовечерњих оперских гала концерата. Драгоцено је ангажовање овог ансамбла који својом безрезервном подршком, певачима пружа нова уметничка искуства. Привилегија за све учеснике овог пројекта су рад и наступи са диригентима попут: Павла Медаковића, Зорице Митев, Весном Шоуц, Миланом Недељковићем и Драганом Радаковић.
Од 2016. године, бригу око организације концерата из пројекта ’’ПУТ КА БЕЛКАНТУ’’ преузима организација “ARS CREATIVA”, коју је основао Никола Китановски.
У 2024. години иницијатор је и један од оснивача Удружења оперских уметника Србије – УОПУС, чији је уједно и председник овог удружења.
Тенори
