Љубомир Поповић музичко образовање започео је у Мешовитом омладинском хору „Јосиф Маринковић“ у Зрењанину. Одликује га изражен гласовни распон у високом и ниском регистру, који му омогућава тумачење изузетно широког репертоара – од барокне музике до дела савремених аутора XXI века, укључујући оперу, вокално-инструменталну музику, оперету и мјузикл.
Током професионалне каријере остварио је више од 30 сценских улога и наступио у више од 250 представа. Његов репертоар обухвата дела различитих стилских епоха и жанрова, а посебно место у његовом уметничком раду заузимају улоге које захтевају специфичне вокалне и сценске способности.
Међу значајним улогама издвајају се Неморино у Доницетијевом Љубавном напитку у Народном позоришту у Београду и Ленски у Чајковсковој опери Јевгеније Оњегин, такође на сцени Народног позоришта у Београду.
Посебно место у његовом репертоару заузима Жерар у опери Деришта (Les Enfants Terribles) Филипа Гласа, у продукцији Позоришта „Душко Радовић“ у Београду и Националног позоришта у Прагу. У Римски-Корсаковљевој Легенди о невидљивом граду Китежу тумачио је Гришу Кутерму у Синагоги у Новом Саду.
У области мјузикла остварио је улогу Пјанђија у Фантому из опере на Позоришту на Теразијама у Београду, као и Анжолра у Јадницима у продукцији Опере и театра „Мадленианум“.
У Офенбаховим Хофмановим причама тумачио је Ђулијету, улогу која је у овој поставци наведена као специфично писана за женски глас – сопран.
Његов сценски репертоар обухвата и Алфреда у Штраусовом Слепом мишу у Народном позоришту у Београду, Арлекина у Леонкавалоовим Пајацима у Народном позоришту у Београду и Опери и театру „Мадленианум“, Перу Тоцилова у Деспићевој опери Поп Ћира и поп Спира у Српском народном позоришту у Новом Саду, Пастира у Монтевердијевом Орфеју у продукцији Нове београдске опере, као и Николаја Аполоновича у опери Петроград Борислава Поповића у Дому омладине Београда.
Овај репертоар сведочи о широком распону његовог сценског деловања и способности да се креће између различитих вокалних и драмских стилова – од оперског и оперетског репертоара до мјузикла и савремених музичко-сценских дела.
Поред сценског рада, Љубомир Поповић остварио је значајну концертну делатност. Извео је више од 300 концерата у Србији и иностранству, укључујући Италију, Немачку, Шведску, Хрватску и Босну и Херцеговину.
Посебно место у његовом уметничком раду заузима соло песма, са посвећеношћу извођењу и промоцији домаће и стране вокалне литературе. Снимио је више CD издања са немачким, шведским, руским и српским соло песмама, чиме је свој уметнички рад проширио и на област дискографије.
Вишеструко је учествовао на фестивалу „Обзорја на Тиси“, а наступао је и у оквиру телевизијског серијала Радио-телевизије Србије Српска музика кроз векове.
Поред уметничке делатности, Љубомир Поповић бави се и педагошким радом. Ради као професор соло певања у Музичкој школи „Јосиф Маринковић“ у Вршцу.
Његов професионални профил тако повезује сценско искуство, концертну делатност, неговање соло песме, дискографски рад и вокалну педагогију.
Љубомир Поповић припада уметницима чији се вокални и сценски израз развијао кроз изузетно широк репертоарски распон. Од Доницетија, Чајковског, Монтевердија и Офенбаха, преко Вердија, Пучинија и Леонкавала, до Филипа Гласа и домаћих композитора, његов репертоар обухвата различите епохе, стилове и облике музичког театра.
Посебна вредност његовог уметничког пута јесте управо у тој жанровској и стилској разноврсности: опера и оперета, савремена музичко-сценска дела и мјузикл, вокално-инструментална музика и соло песма. Више од 250 сценских представа, преко 300 концерата и континуирани педагошки рад представљају основу његовог вишедеценијског доприноса вокалној уметности.
Тенори
