Душан Плазинић студирао је соло певање на Факултету музичке уметности у Београду, где му је током студија уручена Награда из Фонда „Даница Мастиловић“. Стручно се усавршавао у Италији код чувеног сопрана Лућане Сере (Luciana Serra), као и код познатог тенора Корнелија Мургуа (Corneliu Murgu).
На сцени Народног позоришта у Београду дебитовао је већ током треће године студија, улогом Родолфа у Пучинијевим Боемима. Од 1994. године стални је члан Опере Народног позоришта у Београду.
Током професионалне каријере изградио је широк тенорски репертоар, са посебним ослонцем на велики италијански оперски репертоар.
Ђузепе Верди: Травијата – Алфредо; Риголето – Војвода од Мантове; Атила – Форесто; Дон Карлос – Дон Карлос; Трубадур – Манрико; Аида – Радамес; Моћ судбине – Дон Алваро; Отело – Отело.
Ђакомо Пучини: Тоска – Марио Каварадоси; Боеми – Родолфо; Манон Леско – Витез де Грије.
Гаетано Доницети: Лучиja од Ламермура – Едгардо; Ана Болен – Перси.
Винченцо Белини: Норма – Полионе.
Руђеро Леонкавало: Пајаци – Канио.
Франческо Чилеа: Адријана Лекуврер – Маурицио.
Пјетро Маскањи: Кавалерија рустикана – Туриду.
Беджих Сметана: Две удовице – Ладислав.
Дмитриј Шостакович: Катерина Измајлова – Сергеј.
Петар Иљич Чајковски: Јевгеније Оњегин – Ленски.
Душан Плазинић остварио је бројна гостовања на сценама бивше Југославије и у иностранству. Наступао је на Атинском летњем фестивалу и Касандра фестивалу у Грчкој, као и на фестивалу „Гарс ам Камп“ у Аустрији, где је 2008. године тумачио улогу Радамеса у Вердијевој Аиди.
У Атини и Букурешту изводио је главну улогу у Доницетијевој опери Ана Болен, уз пратњу Румунског националног радио-оркестра, а наступи су преношени уживо.
Са ансамблом Народног позоришта у Београду гостовао је са Вердијевим Риголетом и Пучинијевом Тоском на Крфу и Кефалонији.
На домаћој сцени наступао је у значајним концертним дворанама, међу којима су Сава центар, Коларац и Свечана сала Народне скупштине, као и на фестивалима БЕМУС и БЕЛЕФ.
Током каријере сарађивао је са истакнутим оперским уметницима, међу којима су Ћећилија Газдија (Cecilia Gasdia) и Елина Гаранча (Elīna Garanča).
Године 1995. освојио је прву награду стручног жирија италијанских музичких критичара на Међународном такмичењу „Giuseppe di Stefano“ у Трапанију, на Сицилији.
Године 1996. добио је Награду Народног позоришта у Београду за изузетан допринос текућем репертоару.
Године 2001. учествовао је у пројекту „Viva Verdi“, серији концерата посвећених најлепшим Вердијевим аријама, реализованој у сарадњи са Италијанским културним центром и Амбасадом Италије у Београду.
Његова уметничка остварења сачувана су и у архиви Радио-телевизије Србије, која трајно чува снимке представа Боеми и Травијата Народног позоришта у Београду у којима је тумачио главне улоге.
Душан Плазинић припада генерацији тенора који су свој професионални развој градили у оквиру Опере Народног позоришта у Београду, истовремено развијајући репертоар и кроз гостовања на домаћим и иностраним сценама.
Његов репертоар обухвата велики број носећих тенорских улога италијанског оперског репертоара, од Вердија и Пучинија до Белинија, Доницетија, Леонкавала и Маскањија, али и дела Сметане, Чајковског и Шостаковича. Континуитет сценског рада, међународна гостовања, учешће на фестивалима и освојена признања представљају основу његовог вишедеценијског уметничког деловања.
Тенори
