Јанко Синадиновић рођен је у Београду, где је започео студије соло певања. Усавршавање наставља на Академији оперске уметности у италијанском граду Осиму, у класи чувене оперске уметнице и педагога Раине Кабаиванске.
На оперској сцени наступа од 1995. године, а 1997. постаје члан Опере Народног позоришта у Београду. Од 2006. године носилац је статуса првака Опере Народног позоришта. Током дугогодишњег уметничког рада изградио је широк репертоар, пре свега у домену великих тенорских улога италијанске, француске, немачке и словенске оперске литературе.
У Опери Народног позоришта остварио је велики број водећих улога. Међу њима су Исмаил у Вердијевом Набуку, Перси у Доницетијевој Ани Болен, Алфред Жермон у Вердијевој Травијати, Каварадоси у Пучинијевој Тоски, Дон Хозе у Бизеовој Кармен, Пинкертон у Пучинијевој Мадам Батерфлај, Фауст у истоименој опери Шарла Гуноа, Рикардо у Вердијевом Балу под маскама, Вертер у истоименој опери Жила Маснеа, Туриду у Маскањијевој Кавалерији рустикани, Бега Пинторовић у опери Хасанагиница Р. Камбасковића, Луиђи у Пучинијевом Плашту, Манрико у Вердијевом Трубадуру, Маурицио у Чилеовој Адријани Лекуврер, Радамес у Вердијевој Аиди, Ерик у Вагнеровом Холанђанину луталици и Отело у Вердијевом Отелу.
Од 1999. године сарађује и са Камерном опером – Опером театром „Мадленијанум“, где је наступао у Бритновом Насиљу над Лукрецијом, Сметаниним Двема удовицама, Орфовим Мудрицама и Леонкавеловим Пајацима. Повремено сарађује и са Опeром Српског народног позоришта у Новом Саду.
Као члан Опере Народног позоришта, али и као самостални уметник, гостовао је на бројним концертима и оперским представама у Србији и иностранству. Посебно се издваја његова двонедељна концертна турнеја по Јапану 2004. године, као и наступ у улози Пинкертона у премијерној продукцији Пучинијеве Мадам Батерфлај у Сакаи опери у Осаки 2005. године. У истој улози гостовао је са Опeром Народног позоришта у Театру Риалто у Лимасолу на Кипру.
У Словенији је био протагониста светске премијере видео-опере Човек који је побркао своју жену са шеширом композитора Мајкла Најмана, док је у Македонском народном театру у Скопљу наступио као Исмаил у премијерној продукцији Вердијевог Набука.
Поводом обележавања 1700 година Миланског едикта, 2013. године учествовао је у интернационалној поставци представе In hoc signo, којом је свечано завршена ова значајна јубиларна манифестација.
Са Опeром Народног позоришта гостовао је 2014. године у Опери у Темишвару, где је тумачио Ерика у Вагнеровом Холанђанину луталици, као и на Гала концерту фестивала „Пучинију у част“ у Крајови у Румунији.
Године 2017. наступио је у Хрватском народном казалишту у Осијеку са Опeром Народног позоришта у Вердијевом Отелу, у којем је тумачио насловну улогу. Наредне године наступио је на престижном Пучини фестивалу у Торе дел Лаго, где је певао Луиђија у Пучинијевом Плашту. Исте године гостовао је у Националној опери у Тирани као Дон Хозе у Бизеовој Кармен.
За своја уметничка остварења добио је бројна признања. Годишњу награду Народног позоришта у Београду за 2012. годину добио је за улоге у представама Кармен и Трубадур. Добитник је Јавне похвале за резултате у раду од изузетног и посебног значаја за успешну активност Народног позоришта у сезони 2014/2015, као и Златне значке Културно-просветне заједнице Србије за допринос развијању културних делатности у Србији за 2016. годину.
Добитник је и Награде Народног позоришта за најбоља индивидуална премијерна уметничка остварења у сезони 2017/2018, Печата Народног позоришта за посебан допринос животу и раду Народног позоришта (2019), као и Награде Народног позоришта за најбоље индивидуално премијерно уметничко остварење у сезони 2019/2020, за улогу Де Гријеа у Пучинијевој Манон Леско.
Од септембра 2016. до октобра 2018. године обављао је функцију вршиоца дужности директора Опере Народног позоришта у Београду, чиме је, поред вишегодишњег сценског искуства, своју професионалну делатност проширио и на област уметничког руковођења.
Поводом две деценије рада у Народном позоришту у Београду, 2021. године добио је Златну значку, као признање за дугогодишњи уметнички рад и допринос овој националној културној институцији.
Својом вишедеценијском каријером Јанко Синадиновић припада генерацији тенора који су значајан део свог уметничког пута изградили на сцени Народног позоришта у Београду, истовремено представљајући његову оперску уметност и на бројним европским и светским сценама.
Тенори
