Марко Пантелић је баритон чији се уметнички пут развијао кроз спој инструменталног и вокалног образовања, а потом наставио кроз рад у значајним оперским кућама у Србији и Немачкој. Остварио је око тридесет оперских улога, а последњих шест сезона делује као солиста Театра у Магдебургу (Theater Magdeburg).
Своје музичко образовање започео је студирањем виоле на Академији уметности у Новом Саду. Паралелно је школовао глас у класи проф. Ненада Ненића у Музичкој школи „Коста Манојловић“ у Земуну, након чега је дипломирао соло певање на Факултету музичке уметности у Београду, у класи проф. Николе Мијаиловића.
Усавршавао се у оквиру Оперског студија Народног позоришта у Београду, као и при Међународном и Канадском институту вокалне уметности (IVAI) у Њујорку и Монтреалу.
Током стручног усавршавања похађао је семинаре код еминентних уметника и педагога, међу којима су Рут Фалкон (Ruth Falcon), Мињон Дан (Mignon Dunn), Бригите Фасбендер (Brigitte Fassbaender), Шерил Милнс (Sherrill Milnes), Давид Бижић и Ђорђе Нешић.
Марко Пантелић остварио је око тридесет оперских улога на сценама у Србији и Европи. Као солиста Театра у Магдебургу наступа већ шест сезона, а сарађивао је и са Државним театром у Нирнбергу, Театром у Регенсбургу, Народним позориштем у Београду, Српским народним позориштем у Новом Саду, Народним позориштем у Сарајеву и Опером и театром Мадленијанум.
Његов репертоар обухвата дела различитих стилских епоха, а међу значајнијим улогама издвајају се:
В. А. Моцарт — Фигарова женидба — Гроф Алмавива (Conte d'Almaviva);
Ђ. Росини — Пепељуга — Дандини (Dandini);
Г. Доницети — Љубавни напитак — Белкоре (Belcore);
Ђ. Верди — Фалстаф — Форд (Ford);
Ђ. Пучини — Боеми — Марчело (Marcello);
П. И. Чајковски — Јевгеније Оњегин — Оњегин, насловна улога.
Поред оперске делатности, Марко Пантелић остварује и значајну концертну активност. Наступао је са реномираним ансамблима као што су Београдска филхармонија, Хор РТС-а, Магдебуршка филхармонија, Musikkollegium Winterthur из Винтертура и Akademie für Alte Musik Berlin.
Његов вокално-инструментални репертоар обухвата Хајднов Реквијем, Деруфлеов Реквијем и Missa Cum Jubilo.
У области соло песме посебно се издвајају циклуси:
Роберт Шуман — Песникова љубав;
Густав Малер — Песме путујућег калфе и Песме мртвој деци;
Антоњин Дворжак — Библијске песме.
За свој досадашњи уметнички развој и резултате добио је више награда и признања:
Награду Фонда за младе таленте Републике Србије;
Награду Универзитета уметности у Београду за најбољег и најперспективнијег студента соло певања;
Промотивну награду за младе уметнике Удружења за промоцију Театра у Магдебургу (Förderverein Theater Magdeburg);
Стипендију Бајројтског фестивала (Bayreuther Festspiele), коју му је доделило Удружење „Рихард Вагнер“ из Магдебурга.
Уметнички профил Марка Пантелића одликује спој вокалног и инструменталног образовања, међународног стручног усавршавања и континуираног сценског рада. Његов репертоар обухвата Моцарта, Росинија, Доницетија, Вердија, Пучинија и Чајковског, док концертна делатност обухвата значајна дела вокално-инструменталне литературе и соло песме.
Посебно место у његовом досадашњем професионалном развоју има ангажман у Немачкој, где већ шест сезона наступа као солиста Театра у Магдебургу, уз сарадњу са другим значајним немачким и европским музичким институцијама.
Баритони
