Давид Бижић је остварио запажену међународну каријеру, наступајући на водећим оперским сценама Европе, Сједињених Америчких Држава и Азије. Његов репертоар обухвата широк спектар баритонских улога, са посебним местом које заузимају ликови из Моцартових опера.
Уметничко усавршавање Давида Бижића обухватило је рад у оквиру престижних оперских студија Израелске националне опере (New Israeli Opera) и Оперског студија за младе уметнике Париске националне опере (Opéra National de Paris Young Artist Studio).
Године 2007. освојио је другу награду на престижном међународном оперском такмичењу Plácido Domingo’s Operalia, чиме је његова међународна каријера добила додатну потврду.
Посебно значајно место у каријери Давида Бижића заузима наступ у Metropolitan Opera у Њујорку, где је дебитовао 2014. године као Албер у Маснеовој опери Вертер, наступајући са Јонасом Кауфманом. На овој сцени потом је тумачио и улоге Марчела у Пучинијевој Боеми, Шарплеса у Мадами Батерфлај, Белкореа у Доницетијевом Љубавном напитку и Зурге у Бизеовим Ловцима на бисере.
У Opéra national de Paris посебно се издвојио као тумач Моцартових ликова. Певао је Лепорела и Мазета у Дон Ђованију, у продукцији у режији Михаела Ханекеа, као и Шонара у Боеми, Матјеа у опери Андре Шеније и Гуљелма у Кози фан туте. Током боравка у Оперском студију учествовао је и у продукцијама опера Манон, Пелеас и Мелисанда, Свети Фрања Асишки, Трубадур, Тристан и Изолда, Русалка, Заљубљен у три поморанџе, Рат и мир, Кардијак, Крунисање Попеје и Из мртвог дома.
Посебно место у његовом репертоару заузимају Моцартове баритонске улоге. Фигара у Фигаровој женидби тумачио је у Анжеу, Нанту, Стразбуру, Монте Карлу, Бордоу и Женеви; Публија у Титовом милосрђу у Авињону, Стразбуру и Монпељеу; а Мазета у Паризу, Мадриду и на Фестивалу у Екс-ан-Провансу. Лепорела је певао у Москви, Берлину, Валенсији, Лос Анђелесу, Чикагу и у Бечкој државној опери (Wiener Staatsoper). Насловну улогу у Дон Ђованију тумачио је у Марибору и Руану, док је Грофа Алмавиву у Фигаровој женидби певао у Сент Етјену.
На сцени Краљевске опере у Лондону (Royal Opera House Covent Garden) наступао је као Албер у Вертеру и Шонар у Боеми, док је у барселонском Gran Teatre del Liceu тумачио Леска у Пучинијевој Манон Леско.
Његов међународни репертоар обухвата и улоге Ескамиља у Кармен и Јевгенија Оњегина у истоименој опери, које је тумачио у Мецу, Ремсу, Тулону, Маћератију, Тел Авиву, Београду и Стокхолму. У Тулону је певао и Лорда Аштонa у Лучји од Ламермура, као и Дон Алфонса у Кози фан туте. Шарплеса у Мадами Батерфлај изводио је са оркестром Hallé у Манчестеру, Марчела у Боеми у Ирској националној опери и Јапану, док је Зургу у Ловцима на бисере тумачио у Бордоу.
У Стразбуру је наступао као Првосвештеник у Сен-Сансовом Самсону и Далили и као Креон у Стравинсковој опери Едип Рекс.
Поред оперске каријере, Давид Бижић остварује значајну концертну активност. Са Јерусалимским симфонијским оркестром изводио је Фореов Реквијем, Шубертову Мису у А-дуру и Хајднову Нелсон мису.
Његова вокално-инструментална делатност обухвата и Бетовенову Девету симфонију са оркестрима у Монпељеу и Бордоу, као и Фореов Реквијем са ансамблом Accentus на Фестивалу у Сен Денију, под диригентским вођством Лоренса Екилбеа.
Изводио је и де Фаљину оперу Кратак живот са Париским оркестром, под диригентским вођством Рафаела Фрибе̌ка де Бургоса, као и Осам истина Цезара Франка са Краљевском филхармонијом из Лијежа. Његов концертни репертоар обухвата и Брамсов Немачки реквијем, који је изводио са Симфонијским оркестром РТС-а.
Каријеру Давида Бижића одликује присуство на водећим оперским сценама, широк репертоар који обухвата класични и романтичарски оперски репертоар, као и значајан удео у вокално-инструменталној литератури. Посебно место у његовом уметничком профилу заузима Моцартов репертоар, који је градио кроз бројне продукције у водећим европским оперским кућама, као и кроз наступе у Сједињеним Америчким Државама и Јапану.
Баритони
