Миодраг Д. Јовановић припада генерацији уметника чији је професионални пут обухватио више различитих области музичке уметности — од виолине и камерне музике, преко педагошког рада, до оперског певања и руковођења оперском институцијом. Остварио је каријеру баритона и бас-баритона на домаћим и бројним иностраним сценама, а његов репертоар обухвата око четрдесет главних улога.
Миодраг Д. Јовановић завршио је V београдску гимназију и Средњу музичку школу „Станковић“, а потом гудачки одсек — виолину — на Факултету музичке уметности у Београду. Поред музичког образовања, студирао је физику и филозофију на Универзитету у Београду.
Певање је студирао на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Бисерке Цвејић, а усавршавање је наставио на Државном конзерваторијуму „Ђузепе Верди“ у Милану, у класи проф. Ђоване Канети. Магистрирао је соло певање на ФМУ у Београду у класи проф. Радмиле Бакочевић.
Додатно се усавршавао код признатих вокалних педагога у Милану и Пјаћенци, међу којима су били Нино Карта, Енрико Фисоре и Сара Сфорни-Корти.
Пре започињања оперске каријере, Јовановић је радио као професор виолине и камерне музике у Музичкој школи „Др Војислав Вучковић“ у Београду. Истовремено је деловао и као професионални виолиниста у оркестрима на северу Италије, у Милану и Пјаћенци.
Ово двојно музичко искуство — инструментално и вокално — представља специфичну особеност његовог уметничког пута и чини важан део његовог професионалног профила.
На сцени Опере Народног позоришта у Београду редовно наступа од 1988. године. Био је редовни гост Опере Српског народног позоришта у Новом Саду у периоду од 1993. до 2016. године, а од 1999. до 2016. учествовао је у осам продукција Опере и театра „Мадленијанум“.
Остварио је око четрдесет главних баритонских и бас-баритонских улога на сценама у Србији и иностранству. Наступао је у Сједињеним Америчким Државама, Русији, Италији, Немачкој, Аустрији, Словенији, Хрватској, Северној Македонији, Румунији, Бугарској, Јужној Кореји и Грчкој.
Учествовао је и у првим домаћим извођењима више значајних оперских дела, међу којима су Адријана Лекуврер Франческа Чилеа, Пепељуга и Сињор Брускино Ђоакина Росинија, Вештице из Салема Роберта Ворда и Катарина Измајлова Дмитрија Шостаковича.
Његова оперска делатност била је праћена и учешћем на значајним фестивалима и музичким манифестацијама, међу којима су БЕМУС, Нишке музичке свечаности, „Мермер и звуци“ и „Мокрањчеви дани“. Остварио је и бројне солистичке концерте и наступе у вокално-инструменталним делима, уз снимања за Радио-телевизију Србије.
Од априла 2005. до новембра 2006. године Миодраг Д. Јовановић обављао је функцију директора Опере Народног позоришта у Београду.
Током мандата поставио је комплетан годишњи план за сезону 2005/06, у оквиру које је изведено 16 различитих наслова, са четири премијере, међу којима и светска праизведба опере Ружичаста ватра Џ. Гибсона, као и две премијерне обнове. Просечна попуњеност сале била је изнад 85 процената.
У овом периоду остварена је и прва копродукција Опере Народног позоришта са иностраним театром — са Pergolesi театром из Језија и Фондацијом Pergolesi-Spontini.
Јовановић је такође уговорио значајна гостовања Опере у Италији са представама Салома и Јевгеније Оњегин, као и учешће делова ансамбла на Фестивалу у Бруклину у Њујорку 2006. године.
За посебан допринос раду и организацији Опере током мандата директора добио је Награду Народног позоришта у Београду 2006. године.
За свој уметнички рад Миодраг Д. Јовановић добио је више значајних награда и признања.
Добитник је Награде из Фонда „Даница Мастиловић“ ФМУ за најперспективнијег младог оперског певача.
На међународном конкурсу Puccini e il suo tempo у Милану 1993. године био је један од победника, а био је и финалиста конкурса Flaviano Labò у Пјаћенци.
Године 2007. добио је Бијеналну награду Опере и театра „Мадленијанум“ за тумачење четири лика — Линдорфа, Копелијуса, Миракла и Дапертута — у Офенбаховим Хофмановим причама.
Добитник је више годишњих награда Народног позоришта у Београду:
2007. — за улогу Тонија у опери Пајаци Р. Леонкавала;
2009. — за улогу Дон Карла у опери Моћ судбине Ђ. Вердија;
2014. — за улогу Холанђанина у опери Холанђанин луталица Р. Вагнера;
2019. — за улогу Миткета у опери Коштана П. Коњовића.
Године 2017. добио је „Златни беочуг“ Културно-просветне заједнице Србије за трајни допринос култури.
Уметнички пут Миодрага Д. Јовановића обједињује више различитих димензија музичког деловања. Од професионалног виолинисте и педагога, преко вокалног усавршавања у Београду и Милану, развио је каријеру оперског баритона и бас-баритона, са око четрдесет главних улога и наступима на сценама Србије и Европе, као и у Сједињеним Америчким Државама, Русији и Азији.
Његов рад обухвата и значајну концертну и фестивалску активност, учешће у премијерним и првим домаћим извођењима оперских дела, као и руководећи рад у једној од најзначајнијих оперских институција у земљи. О том вишеструком доприносу сведоче и награде Народног позоришта, Опере и театра „Мадленијанум“, као и „Златни беочуг“ за трајни допринос култури.
Бас-баритони
