Јелена Кончар, мецосопран, првакиња Опере Српског народног позоришта, рођена је у Кули. Дипломирала је на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Радмиле Бакочевић.
Током школовања добила је стипендију Фонда „Меланија Бугариновић“ за перспективног младог певача, стипендију „Анита Мезетова“ за најуспешнијег дипломца Одсека за соло певање, као и стипендију Фонда „Бисерка Цвејић“ за највишу просечну оцену.
На оперској сцени дебитовала је 2000. године, још као студент, а од 2003. године је солисткиња Опере Српског народног позоришта. Од 2005. године наступа и као солисткиња Опере и театра „Мадленианум“. У оквиру БЕМУС-а, у „Мадлениануму“ је учествовала у премијерном извођењу Офенбахових Хофманових прича, у улози Никлаусе.
Међународно усавршавање наставила је 2006. године као добитница стипендије CEE Musiktheater у Бечу. У оквиру овог програма учествовала је у продукцији Моцартове Фигарове женидбе, у улози Марцелине, која је изведена у Националној опери у Букурешту и Националној опери у Темишвару. Током сезоне 2006/07. дебитовала је у Словеначком народном позоришту у Марибору као Розина у Росинијевом Севиљском берберину.
Од 2009. до 2011. године похађала је специјалистичке студије на Конзерваторијуму у Грацу, на Одсеку за оперу, у класи проф. Јоане Боровске-Изер.
Током каријере наступала је на сценама у Србији и иностранству. Посебно се издвајају гостовања у Немачкој, Аустрији, Мађарској, Румунији, Словенији и Хрватској. У последње две сезоне наступала је као Мерцедес у Бизеовој Кармен на Летњем фестивалу у Сегедину, док је као Елвира у Моцартовом Дон Ђованију гостовала у више немачких позоришта у оквиру ансамбла Националне опере из Темишвара.
Репертоар Јелене Кончар обухвата дела широког стилског и историјског распона, од класичног и романтичарског оперског репертоара до дела домаћих аутора и савремене опере.
Међу њеним значајним улогама су Флора у Вердијевој Травијати, Фенена у Набуку, Мадалена у Риголету, Алиса у Доницетијевој Лучији од Ламермура, Марија у Војводи од Рајхштата, Сузуки у Пучинијевој Мадам Батерфлај, Лола у Маскањијевој Кавалерији рустикани, Адалђиза у Белинијевој Норми, Елвира у Моцартовом Дон Ђованију, Силва у Калмановој Кнегињи чардаша, Мизета у Пучинијевим Боемима, Прилепа у Чајковскојевој Пиковој дами, Милева у опери Зорка, Розина у Росинијевом Севиљском берберину, Госпођица Н. Н. у опери Последњи летњи цвет, Кармен и Мерцедес у Бизеовој Кармен, Џералдина у Барберовој Партији бриџа у оквиру Омнибус опере, једна од Три даме у Моцартовој Чаробној фрули, Јула у опери Поп Ћира и поп Спира, Пепељуга у Росинијевој Пепељуги, Зибел у Гуноовом Фаусту и Амнерис у Вердијевој Аиди.
Посебно место у њеном репертоару заузимају улоге у делима Вердија, Белинија, Моцарта, Росинија и Пучинија, као и тумачења ликова у делима домаћих аутора.
Поред оперске сцене, Јелена Кончар развија и значајну концертну и ораторијумску делатност. Наступала је са Београдском филхармонијом, Симфонијским оркестром Радио-телевизије Србије, Гудачима Светог Ђорђа, ансамблом „Ars Opera“ и различитим камерним ансамблима.
Сарађивала је са диригентима Јованом Шајновићем, Урошем Лајовицем, Имреом Топлаком, Жељком Милановић, Александром Којићем, Зораном Јуранићем из Хрватске, Јоном Јанкуом из Румуније, Дејвидом Кресченцијем из Италије, Сајмоном Робинсоном из Словеније, Михаелом Силвијом Рошком из Румуније и Гергелијем Кешeљаком из Мађарске.
Њен концертни и ораторијумски репертоар обухвата дела Баха, Моцарта, Хајдна, Вивалдија, Брукнера, Бетовена и Малера. Посебно место у њеној концертној делатности заузима и соло песма, са репертоаром који обухвата дела Шумана, Шуберта, Чајковског, Рахмањинова, Равела, Дебисија, Пуленка, Онегера, Дирија, Вагнера, Фореа, де Фаље, Обрадорса и Брамса.
Током школовања Јелена Кончар наступала је на бројним међународним такмичењима младих певача у Србији. На Међународном такмичењу младих певача „Петар Коњовић“ 1998. године освојила је прву награду. Исте године, на Међународном такмичењу „Никола Цвејић“, освојила је прву награду и специјалну награду за најбољег мецосопрана. На Међународном такмичењу „Обзорја на Тиси“ 1999. године освојила је прву награду и специјалну награду за најбољег мецосопрана.
За своја сценска остварења више пута је добила Годишњу награду Српског народног позоришта за најбоље остварење у сезони: 2006. године за улогу Адалђизе у Белинијевој Норми, 2008. године за улогу Силве у Кнегињи чардаша, 2012. године за улогу Зорке Марић у опери Милева Александре Вребалов, 2013. године за улогу Розине у Росинијевом Севиљском берберину, као и 2019. године за улогу Ангелине у Росинијевој Пепељуги.
На Интернационалном фестивалу савремене опере АРМЕЛ у Сегедину, у Мађарској, са Опером Српског народног позоришта освојила је 2013. године награду за најбољег женског извођача, тумачећи улогу Госпођице Н. Н. у опери Последњи летњи цвет Зорана Јуранића. Као победница фестивала награђена је и учешћем на Новогодишњем концерту у Викторија холу у Женеви, у Швајцарској.
Уметнички пут Јелене Кончар обухвата више од две деценије континуираног сценског и концертног рада. Њен репертоар повезује стандардну оперску литературу, оперету, дела домаћих аутора и савремену оперу, док се њена концертна делатност протеже од великих вокално-инструменталних форми до соло песме и камерног музицирања.
Континуитет рада у Опери Српског народног позоришта, гостовања на домаћим и европским сценама, као и бројна признања за конкретна сценска остварења, сведоче о профилу уметнице чији се рад развија у сталном односу између вокалне технике, музичке интерпретације и сценског израза.
Мецосопрани
