Тадија Милетић

Тадија Милетић је редитељ, драматург и универзитетски професор, чији се професионални рад развија на пољу опере, музичког и драмског позоришта, драматургије, педагогије и културног менаџмента. У свом досадашњем раду остварио је више од тридесет опера, представа и различитих уметничких пројеката.

Рођен је у Београду. Средњу музичку школу „Станковић“ завршио је 2005. године, паралелно похађајући одсеке за клавир, музичку теорију и соло певање, уз гимназијско образовање. Током средњошколског периода додатно је пратио предавања на Филозофском, Православном богословском и Факултету музичке уметности у Београду, а професионално се бавио и атлетиком. Дипломирао је драматургију 2011. године на Академији уметности у класи професора Синише Ковачевића, а мастер студије режије завршио је на Академији уметности Универзитета у Новом Саду у класи професора Никите Миливојевића. Године 2019. уписао је докторске студије на Интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду.

Професионалну каријеру започео је 2007. године у Опери и театру „Мадленијанум“, најпре као драматург и асистент режије, а потом и као редитељ. Радио је на бројним оперским и музичко-сценским продукцијама, међу којима су Мадам Батерфлај, Пајаци, Чаробна фрула, Сутон, као и мјузикли Јадници и Ребека. Посебно значајно место у његовом раду заузима мјузикл Јадници, чију је сценску реализацију пратио током петнаест година, од премијере до стотог извођења. Током тог периода познавао је целокупну партитуру и све солистичке и хорске улоге, а одиграо је и 22 различите улоге, укључујући Маријуса.

Прву самосталну оперску режију остварио је 2014. године поставком Доницетијевог Љубавног напитка. Исте године радио је као асистент режије Мартину Лојд-Евансу на опери Ромео и Јулија у оквиру фондације „Опероса“. Наредне године поново сарађује са истом фондацијом као асистент режије на Моцартовој опери Тако чине све, чија је премијера одржана у Црној Гори. Потом је режирао Хајдновог Апотекара, а 2016. године и музичко-сценски пројекат Quod Fatum, посвећен Петру Иљичу Чајковском.

Током 2016. и 2017. године, у оквиру сезоне „Музички сводови Београда“, реализовао је низ оперских и музичко-сценских пројеката, концерата и перформанса. Међу њима су ауторски корео-музички перформанс Plaisir d’amour, представе Амадеус и Кристална ноћ, као и перформанс Штуке су полетеле у зору. Његов рад обухвата и пројекте који повезују музику, сценски покрет, визуелне уметности и историјске теме.

Од 2018. године посебно се ангажује на развоју оперске сцене у Крагујевцу. У оквиру тог пројекта режирао је Перселову Дидону и Енеја, прву оперу изведену у Крагујевцу, а 2019. године Моцартову Фигарову женидбу и Хендловог Именеа. Са полазницима Оперског студија режирао је и Керубинијев Тајни брак на малој сцени „Мадленианума“. Године 2019. учествовао је и у припреми продукције Пучинијеве Мадам Батерфлај у Верони, са премијером у Нагоји у Јапану.

Његова редитељска делатност настављена је и у наредним годинама. У Музеју града Београда реализовао је низ музичко-сценских пројеката, а 2021. године написао је и режирао музичко-сценско оперско дело Летњи каприц, са сопраном Маријаном Шовран у главној улози. Дело је премијерно изведено у Котору, након чега је представљено и у оквиру турнеје по Црној Гори. Године 2023. режирао је Пучинијеву Мадам Батерфлај у Народном позоришту у Сарајеву, док је 2024. године са организацијом „Културни елемент“ гостовао у Пекингу концерт-представом Писма стрељаних.

Поред режије, Тадија Милетић се интензивно бави драматургијом и писањем. Током студија писао је драмске и филмске текстове и сценарије, а 2011. године написao је представу Новогодишњи поклон. Као драматург радио је у „Мадленијануму“ на операма Чаробна фрула и Љубавни напитак, који је и превео, као и на мјузиклу Ребека. Аутор је публикације Водич кроз оперу, а од 2014. до 2022. године био је главни и одговорни уредник часописа МозаИК, званичне публикације Менсе Србије. Пишео је и за позоришне фестивале, а 2017. године постао је главни и одговорни уредник Новог Тврђава театра. Исте године написао је и телевизијску серију Прва тарифа.

Значајан део његовог рада представљају и културни пројекти. Од 2008. до 2014. године радио је на БИТЕФ фестивалу, а 2011. године покренуо је пројекат формирања архива и прикупљања музејске грађе. Са групом младих уметника основао је 2011. године организацију „Културни елемент“, усмерену на презентацију културе и развој културне свести. Крајем 2015. године био је аутор изложбе Траг генерација, реализоване у сарадњи са „Културним елементом“ и Музејом града Београда. Године 2022. основао је Уметнички едукативни центар „Културни институт“.

У области педагошког рада, од 2019. године ангажован је као доцент, а од 2020. и као руководилац драмског департмана на Факултету савремених уметности. Од 2025. године предаје и на Академији уметности у Београду у звању ванредног професора. Његов педагошки рад повезан је са широким интересовањем за драмско и музичко позориште, режију, драматургију и различите облике сценског израза.

Посебну пажњу посвећује популаризацији опере и музичког позоришта. Од 2013. године одржава предавања о драматургији опере и музичког позоришта, а од 2017. године реализује радионицу Опера за почетнике. У оквиру активности Менсе Србије одржавао је предавања о писању, идеји и инспирацији, док је 2024. године покренуо серију предавања и мотивационих наступа под називом Уметност успеха.

Тадија Милетић се стручно усавршавао и у иностранству, између осталог у Опери Монте Карло, а учествовао је на међународним конференцијама и стручним скуповима посвећеним савременом позоришту, опери и сценским уметностима. Добитник је међународне стипендије Фондације Менса Интернационал, као један од пет одабраних добитника у конкуренцији кандидата из 58 земаља.

Његов досадашњи рад одликује се повезивањем опере, драмског позоришта, драматургије, педагогије и културног деловања, са посебним интересовањем за савремене сценске форме и приближавање музичког позоришта широј публици. Као редитељ, драматург, педагог и организатор културних пројеката, Тадија Милетић остварује делатност која се развија на различитим, али међусобно повезаним пољима сценске уметности.