У Опери Народног позоришта у Београду ангажована је од 1993. године, најпре као члан Оперског студија, а од 1996. године као солиста. Током студија била је награђивана као најбољи студент Одсека за соло певање, а добитница је и награда „Бисерка Цвејић“, „Петар Коњовић“, „Јелена Михајловић“ и „Александар Трифуновић“. Године 2002. добила је звање првакиње Опере Народног позоришта у Београду.
Током богате уметничке каријере остварила је велики број носећих сопранских улога, нарочито у делима Ђузепеа Вердија и Ђакома Пучинија. Њен репертоар обухвата Аиду, Леонору у Трубадуру, Амелију у Балу под маскама, Елизабету у Дон Карлосу, Леонору у Моћи судбине и Дездемону у Отелу; од Пучинијевих улога Турандот, Манон Леско, Тоску, Ћо-ћо-сан у Мадам Батерфлај и Мими у Боемима.
У њеном репертоару налазе се и Мадалена де Коањи у Ђордановој опери Андре Шеније, Адријана Лекуврер у истоименој опери Франческа Чилеа, Микаела у Бизеовој Кармен, Маргарета у Гуноовом Фаусту, Татјана у Чајковсковом Евгенију Оњегину, Хасанагиница у истоименој опери Р. Камбасковића, као и Фјордилиђи у Тако чине све, Дона Елвира у Дон Ђованију, Памина у Чаробној фрули и Сузана у Фигаровој женидби В. А. Моцарта. Тумачила је и Елизету у Чимарозином Тајном браку, Каролину у Сметаниним Двема удовицама и Ебигејл у Вордовим Вештицама из Салема.
Посебно место у њеној каријери заузимају велике улоге Вердијевог и Пучинијевог репертоара. За своја остварења у Народном позоришту добила је више значајних признања за најбоља индивидуална премијерна уметничка остварења у оквиру репертоара ове куће: за улогу Маргарете у Фаусту (2003), Леоноре у Моћи судбине (2009), Аиде (2013) и Манон Леско (2020). За посебан допринос животу и раду Народног позоришта добила је Печат Народног позоришта (2021), док јој је за резултате од изузетног значаја за успешну активност Народног позоришта додељена Јавна похвала за сезону 2014/2015. Године 2023. добила је и престижно признање „Златни беочуг“ за трајни допринос култури Београда.
На међународној сцени посебно признање освојила је у Италији, где је 2000. године на такмичењу „Spontini–Pergolesi“ освојила прву награду. Још 1993. године на такмичењу Jeunesse Musicales у Београду добила је специјалну награду за најбоље извођење композиције Јапан Милоша Милојевића.
Са Опером Народног позоришта у Београду гостовала је у иностранству у више значајних продукција. Као Татјана у Чајковсковом Евгенију Оњегину наступала је на фестивалу Барток у Мишколцу у Мађарској (2004), а потом у Темишвару, Равени, Ровигу и Вићенци (2009). Као Дездемона у Вердијевом Отелу гостовала је у ХНК у Осијеку (2017).
Самостално је гостовала у бројним европским театрима и на међународним фестивалима. Као Леонора у Трубадуру наступала је у Азербејџану и Бугарској, док је као Тоска гостовала у ХНК у Осијеку. Улогу Аиде тумачила је 2008. године на фестивалу Гарс ам Камп код Беча у Аустрији, а потом и у Румунији, у Крајови и Брашову (2013). Као Татјана наступала је у Букурешту.
Са Опером „Петруцели“ из Барија гостовала је у Сеулу у продукцији Пучинијеве Мадам Батерфлај, у режији Данијелеа Абаду, под диригентским вођством Ђане Фрате (2011). Као Леонора у Вердијевој Моћи судбине наступала је у Скопљу и Марибору током сезоне 2010/11.
У новембру 2009. године певала је насловну улогу у праизведби опере Хасанагиница Р. Камбасковића. У априлу 2014. године, улогом Тоске на сцени Народног позоришта у Београду, обележила је 20 година уметничког рада. За ову улогу добила је Награду УМУС-а за најбољи наступ, а њена Тоска проглашена је догађајем сезоне за 2014. годину.
Поред оперског, негује и богат концертни репертоар. Наступала је на концертним подијумима у Београду и широм Србије, као и у Италији, Немачкој, Грчкој, Француској, Јужној Кореји, Португалији, Аустрији, Румунији, Пољској, Русији, Енглеској, Данској, Норвешкој и Израелу. Сарађивала је са бројним домаћим и иностраним диригентима, оркестрима и оперским уметницима.
Њен концертни репертоар обухвата велика вокално-инструментална дела: Вердијев, Дворжаков и Моцартов Реквијем, Перголезијев Стабат матер, Рахмањиновљева Звона, Брукнерову Мису у еф-молу, Бетовенову Девету симфонију и Missa solemnis, Јаначекову Глаголску мису, Брамсов Немачки реквијем, Реквијем за Николу Теслу Ксеније Зечевић, Задужбине Косова Ивана Јевтића, Краља Давида Артура Хонегера и Васкрсење Стевана Христића.
Од 2015. године члан је жирија и вокални педагог мајсторског курса ИМВАЈ у Јерусалиму, заједно са истакнутим уметницима и педагозима из целог света. Члан је жирија и бројних међународних вокалних такмичења. Дугогодишњи је члан УМУС-а.
Значајно место у њеном професионалном деловању заузима и рад у области управљања оперским ансамблом. Уметнички директор Опере Народног позоришта у Београду била је од сезоне 2018/19. до сезоне 2021/22., где је својим дугогодишњим сценским искуством и познавањем оперског репертоара допринела уметничком обликовању и развоју репертоара националног театра.
Њена досадашња каријера обухвата значајан број великих сопранских улога, наступе на најзначајнијим домаћим и иностраним оперским и концертним сценама, бројна признања у земљи и иностранству, као и континуиран рад у области вокалне педагогије и уметничког руковођења.
Сопрани
