Дуња Симић рођена је у Бањој Луци, где стиче основно музичко образовање, а затим дипломира и магистрира у класи проф. Радмиле Смиљанић на Факултету музичке уметности у Београду. Још током студија, као веома успешна студенткиња, добитница је бројних награда, међу којима се издвајају награде „Анита Мезетова“ и „Даница Мастиловић“.
Њена ужа уметничко-научна област је репродукција музике.
Од 1994. до 1999. године била је солисткиња Опере Народног позоришта у Београду, где је остварила велики број представа и улога сопранског репертоара. За укупан уметнички допринос Народно позориште у Београду доделило јој је Годишњу награду за сезоне 1996. и 1999. године.
Међународну каријеру започиње 1999. године као солисткиња Франкфуртске опере, у којој је деловала до 2004. године. Од 2004. до 2007. године била је солисткиња Бременске опере, а од 2007. године делује као слободна уметница и гостује на бројним оперским и концертним сценама у иностранству.
Током више од двадесет пет година уметничког рада остварила је преко тридесет улога сопранског фаха, које је градила и уметнички обликовала на бројним оперским сценама широм Европе. Њен репертоар обухвата дела различитих стилских епоха, а посебно су значајна њена остварења у операма Моцарта, Вердија, Пучинија, Бизеа, Чилеа, Чајковског и других аутора.
У Моцартовом оперском репертоару тумачила је Памину у Чаробној фрули, Дону Елвиру у Дон Ђованију и Фјордилиђи у Тако чине све. У Лењеровој Веселој удовици остварила је улогу Хане Главаари, у Офенбаховом Париском животу Метелу, а у Хофмановим причама Ђулијету. Њен репертоар обухвата и Микаелу у Бизеовој Кармен, Адријану у Чилеовој Адријани Лекуврер, Мими у Пучинијевим Боемима, Лиу у Турандоту, Ћо-ћо-сан у Мадам Батерфлај, Неду у Леонкавеловим Пајацима, Лизу у Чајковсковој Пиковој дами, као и велике Вердијеве улоге — Леонору у Трубадуру, Елизабету у Дон Карлосу и Дездемону у Отелу.
Поред оперског, Дуња Симић паралелно негује и богат концертни репертоар. Наступала је у вокално-инструменталним делима као што су Моцартов Реквијем, Дворжаков Реквијем, Бритнов Ратни реквијем, Росинијев и Перголезијев Стабат матер, Брукнеров Te Deum, Бетовенова Missa solemnis и IX симфонија, као и у другим значајним делима вокално-инструменталне литературе.
Током досадашње каријере наступала је на бројним фестивалима и у оперским кућама широм Европе и света. Гостовала је у Грчкој (Атина, фестивал Акрополис), Русији (Москва), Румунији (Констанца и Букурешт), Северној Кореји (Пјонгјанг), Француској (Руан), Швајцарској (Базел), Немачкој (Шверин, Гисен, Манхајм, Мајнц, Дортмунд, Диселдорф, Есен, Хановер, Хамбург), Белгији (Брисел) и Аустрији (Линц), као и у значајним културним центрима некадашње Југославије — Београду, Новом Саду, Сарајеву, Скопљу и другим градовима.
Сарађивала је са Београдском филхармонијом, Војвођанском филхармонијом, Симфонијским оркестром РТС-а, Франкфуртском филхармонијом, Бременском филхармонијом, Дортмундском филхармонијом и бројним другим ансамблима.
Посебно место у њеној концертној делатности заузимају солистички наступи на престижним манифестацијама „Охридско лето“ у Македонији и „Сарајевска зима“, као и солистички концерт у Новом Саду, у Матици српској.
Поред уметничког рада, Дуња Симић активно је посвећена и културном и академском деловању. Чланица је Уметничког савета Галерије Академије наука и уметности Републике Српске, као и Уметничког савета Галерије „Сретен Стојановић“. Од 2019. године чланица је Музиколошког друштва Републике Српске.
За изузетна остварења у области културе и уметности, поводом обележавања 22. априла, Дана града Бање Луке, 2019. године додељена јој је „Плакета града Бања Лука“.
Од 2010. године посвећена је и вокалној педагогији на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци, где је у звању редовне професорке и шефице Катедре за соло певање. Своје богато сценско и педагошко искуство преноси на младе певаче, повезујући професионално оперско искуство са систематским радом на развоју вокалне технике и уметничке интерпретације.
Њена каријера обухвата значајан оперски и концертни репертоар, наступе на великим европским сценама, рад у водећим оперским кућама Немачке, бројна признања, као и континуирано деловање у области вокалне педагогије и културног живота Републике Српске.
Сопрани
