Драгана Радаковић је оперска певачица – сопран, диригент и универзитетски професор. Одликује је изузетна вокална флексибилност, која јој омогућава тумачење како белканто репертоара, тако и улога драмског сопрана. Наступала је на бројним значајним оперским сценама у главним и насловним улогама, међу којима се посебно издвајају Норма у Белинијевој Норми, Аида у Вердијевој Аиди и Турандот у Пучинијевој Турандот.
Рођена је у Новом Саду, у тадашњој Југославији. Са девет година победила је на телевизијском такмичењу младих музичких талената Телевизије Нови Сад.
Студирала је на Факултету музичке уметности Универзитета уметности у Београду, где је стекла два магистарска звања – из дириговања, у класи проф. Станка Шепића, и из вокалне уметности, у класи примадоне Радмиле Бакочевић.
Усавршавала се на мајсторским курсевима у Италији код неких од најзначајнијих оперских уметница XX века: Миреле Френи, Ренате Скотo, Магде Оливеро и Бруне Баљони. Додатно се вокално усавршавала код Николе Митића.
Током студија започела је да наступа на концертима, а свој оперски сценски деби остварила је такође у студентским данима, на сцени Народног позоришта у Београду.
У почетном периоду каријере тумачила је низ улога, међу којима су Керубино у Моцартовој Фигаровој женидби, Прва дама у Чаробној фрули, Тебалдо у Вердијевом Дон Карлосу, Мери Ворен у опери Вештице из Салема Роберта Ворда и Мизета у Пучинијевим Боемима.
Од 2002. године постаје члан ансамбла Народног позоришта у Београду.
Прва улога коју је остварила као члан ансамбла Народног позоришта била је Абигејла у Вердијевом Набуку. Њено тумачење ове изузетно захтевне улоге наишло је на позитивне критике и временом је постало једно од њених најтраженијих сценских остварења. Само током 2019. године извела је Абигејлу у чак 29 представа Набука.
Убрзо након дебија почињу да стижу позиви за гостовања у другим оперским кућама. Репертоар проширује Розалиндом у Штраусовом Слепом мишу 2004. године и Одабелом у Вердијевој Атили 2005. године, у Српском народном позоришту у Новом Саду, док је 2006. године у Мариборској опери тумачила Маргарету у Гуноовом Фаусту.
Следеће године на репертоар додаје Леонору у Вердијевом Трубадуру, Силвију у Калмановој Циганској бароници, као и сопранску деоницу у Бетовеновој Деветој симфонији.
Од 2008. године започиње интензивнију међународну каријеру и наступа у оперским кућама широм Европе. Као сопрански солиста наступила је у дворани Палау де лес Артс Реина Софија у Валенсији, у концерту Пучинијеве музике под диригентским вођством Пласидa Доминга.
Године 2009. тумачила је Леонору у Вердијевој Моћи судбине, као и насловну улогу у Аиди.
Године 2011. наступила је у насловној улози Пучинијеве Тоске у Румунској националној опери у Клужу, а исте године тумачила је насловну улогу у Чилеовој Адријани Лекуврер у Опери у Темишвару.
Године 2012. на њен репертоар долази Дона Ана у Моцартовом Дон Ђованију. Са овом продукцијом наступала је на европској турнеји у Темишвару, Минхену, Дортмунду, Волфсбургу, Сарбрикену и Франкфурту.
Исте године наступала је као сопрански солиста на бројним оперским фестивалима и концертима у Темишвару, Сибињу, Констанци, Хунедоари, Тилбургу, Брижу, Бреди и Хагу.
Године 2013. наступила је као Норма у Белинијевој истоименој опери у Хрватском народном позоришту у Осијеку, као и као Дездемона у Вердијевом Отелу у Крајови.
Током исте године наступала је у бројним европским оперским кућама: у Темишвару као Леонора у Трубадуру, на Летњем фестивалу у Шверину као Абигејла у Набуку, а поводом 200. годишњице рођења Ђузепеа Вердија наступила је са Циришком камерном филхармонијом. Као сопрански солиста први пут је извела и Моцартов Реквијем у Атенеуму у Букурешту.
Године 2014. позвана је у Египат да наступи као Аида у Каирској опери, на месту где је Вердијева Аида премијерно изведена 1871. године.
Исте године у Клужу је певала Вердијев Реквијем, док је у Опери у Темишвару први пут наступила у насловној улози Пучинијеве Турандот. Управо ће Турандот временом постати њена препознатљива улога.
Током 2015. године први пут је тумачила Дездемону у Вердијевом Отелу на Фестивалу „Марија Бјешу“ у Молдавији, а потом је први пут наступила као Тоска у Мађарској опери.
Године 2016. остварила је насловну улогу у новој продукцији Пучинијеве Турандот у Сиднеју, у оквиру продукције „Ханда опера“ и Опере Аустралије. Спектакуларна продукција изведена је на отвореном, у Сиднејској луци, са великим сценским ансамблом и продукционим буџетом од 12 милиона долара.
Продукцију је дириговао Брајан Кастлс-Онион, режирао и кореографисао Чен Ши-Џенг, док су сценографију и костиме потписали Ден Потра. У улози Калафа наступио је Рикардо Маси, а Лиу је тумачила Хје Сонг Квон.
После четрнаест извођења Турандот у Сиднеју, наступила је у Макау, где је такође учествовала у новој продукцији ове Пучинијеве опере, под диригентским вођством Лу Ђиа и у режији Ђанкарла дел Монака.
У јесен 2016. године први пут је наступила и у континенталној Кини, у новој улози Сантуце у Маскањијевој Кавалерији рустикани, у режији Ђанкарла дел Монака, у Пекингу.
Годину је завршила у Сиднеју као сопрански солиста на свечаном новогодишњем концерту у Сиднејској опери.
Током 2017. године наставила је да наступа у бројним европским оперским кућама у улогама Норме, Тоске, Сантуце, Аиде и Леоноре у Трубадуру.
Потом се вратила у Аустралију, где је са Опером Аустралије наступила у улози Сантуце у Кавалерији рустикани у Сиднејској опери и Уметничком центру у Мелбурну, у новој продукцији коју је дириговао Андреа Ликата, а режирао Дамијано Микелето.
Крајем 2017. године у Београду је у Сава центру концертно представила одломке из своје нове насловне улоге – Ла Вали Алфреда Каталанија.
Године 2018. вратила се у Египат као Аида у великој продукцији поводом 150-годишњице ове опере. Представа је изведена под отвореним небом, у историјском комплексу пирамида у Гизи, са огромним сценским декором и око 300 статиста.
Дириговао је Дејвид Крешенци, уз Каирски симфонијски оркестар, док је улогу Радамеса тумачио Дарио ди Вјетри.
Исте године наступала је на више значајних концерата: у Опери у Ници у програму „Вердијеве и Пучинијеве арије“, на јубиларној гала вечери посвећеној Корнелију Мургу у Опери у Темишвару, поводом 60 година Радио-телевизије Србије на стадиону „Ташмајдан“ у Београду, као и у Сибињу, где је први пут наступила као сопрански солиста у Вердијевом Реквијему.
Исте године први пут је наступила и у Бољшој театру Белорусије, у насловној улози Пучинијеве Тоске.
Њена нова оперска улога 2018. године била је Елизабета ди Валуа у Вердијевом Дон Карлосу у Букурешту, у продукцији којом је дириговао Тиберију Соаре, а режирао Марио де Карло.
Године 2019. вратила се у Сиднејску оперу са Опером Аустралије, у насловној улози Пучинијеве Турандот.
После наступа у Сиднеју позвана је на Тајван, где је наступила као Турандот на отварању нове велике концертно-оперске дворане у Каошјунгу, једног од најзначајнијих нових центара извођачких уметности. Продукција Турандот остварена је у сарадњи са Немачком опером на Рајни.
Током 2019. године наступала је и у европским оперским кућама у улогама Норме и Турандот, као и у новој продукцији Вердијевог Набука у Брауншвајгу, под диригентским вођством Србе Динића.
Исте године вратила се у Француску и Египат. У Опери у Ници наступила је као солиста на хуманитарном гала концерту „Art for Life“, док је у Египту учествовала на гала концерту Essence of Aida, одржаном под звездама у храму Изиде на острву Филе код Асуана.
Почетак 2020. године обележио је наступ у новој продукцији Турандот у Букурешту, у насловној улози. Након тога је пандемија COVID-19 довела до масовног отказивања даљих наступа и значајно утицала на међународну оперску сцену.
Поред изузетно успешне оперске каријере, Драгана Радаковић посвећена је и педагошком и академском раду.
Од 2009. године је ванредни професор дириговања на Универзитету уметности у Београду, а уједно је и руководилац Универзитетског оперског студија.
Њена професионална биографија тако обједињује три области уметничког деловања – оперско певање, дириговање и педагогију. Управо тај спој различитих, али блиско повезаних музичких искустава представља једну од специфичности њеног уметничког и академског профила.
Сопрани
