Бранислава Подрумац припада генерацији српских вокалних уметника чије уметничко деловање обухвата широк простор између оперске и музичко-сценске уметности, концертног извођаштва, савремене музике и традиционалних музичких израза. Њен уметнички профил одликује се жанровском разноврсношћу, али и континуираном тежњом ка истраживању различитих облика вокалног и сценског израза.
Дипломирала је соло певање на Факултету музичке уметности у Београду, у класи професорке Радмиле Смиљанић. Докторске академске студије завршава у класи професора Николе Китановског.
Уметничко усавршавање наставила је на бројним стручним семинарима и мајсторским курсевима у Београду, Бечу и Хагу, радећи са истакнутим вокалним педагозима и уметницима, међу којима су Оливера Миљаковић, Катарина Јовановић, Зона Газаријан, Џејмс Мекреј, Рита Сусовски, Марјана Липовшек и Олга Макарина.
На оперској сцени дебитовала је 2003. године, у оквиру Оперског студија Народног позоришта у Београду, насловном улогом у Пучинијевој опери Сестра Анђелика. Од самог почетка каријере показује интересовање за различите облике музичког театра, градећи репертоар који обухвата оперу, оперету, мјузикл, плесну и камерну оперу, као и драмски театар.
Посебно значајан део њеног сценског рада остварен је у Опери и театру Мадленијанум, са којим је током више година остварила изузетно успешну сарадњу. На њиховом репертоару тумачила је улогу Ја у мјузиклу Ребека Силвестера Леваја, Хану Главари у Лехаровој Веселој удовици, Франци у Штраусовој Бечкој крви, као и Папагену у Чаробној фрули за децу В. А. Моцарта.
У њеном оперском репертоару налазе се и Неда у Леонкаваловим Пајацима и Ора у Христићевом Сутону. У мјузиклу Јадници (Les Misérables) Клода-Мишела Шенберга, према делу Виктора Игоа, тумачила је Епонину. У драмском позоришту наступила је у представи Мале тајне Г. Марковића, у улози Виде.
Њен интерес за савремене облике музичког театра огледа се и у учешћу у пројектима као што су плесна опера Деришта Филипа Гласа, у којој је тумачила Елизабету 2009. године, као и камерна опера Нарцис и Ехо Александра Ђорђевића, у којој је наступила као Нимфа 2003. године.
Поред сценског рада, Бранислава Подрумац остварила је значајну концертну делатност, наступајући у извођењима дела различитих стилских и жанровских усмерења. Међу значајним наступима издваја се извођење Бернштајновог Кадиша са Хором и Симфонијским оркестром Радио-телевизије Србије 2003. године, као и наступ на Новогодишњем концерту Београдске филхармоније 2011. године.
У оквиру Камерне сцене Београдске филхармоније, 2017. године извела је дело Фасада Вилијама Волтона, настало на стихове Едит Ситвел. Овај сегмент њеног рада сведочи о интересовању за репертоар који излази изван традиционалних оквира оперске литературе и захтева посебну врсту вокалне и сценске флексибилности.
Посебно место у њеном уметничком деловању заузима рад у различитим камерним и ансамбл саставима. Чланица је ансамбала LiberCuatro, посвећеног танго музици, Trio Casablanca и No Boundaries Duo, који негују филмску и популарну класичну музику.
Од 2020. године чланица је ансамбла Shira U’tfila, у оквиру којег се бави истраживањем, аранжирањем и извођењем сефардске музике Балкана, Медитерана и Блиског истока. Овај део њеног рада представља посебну област уметничког истраживања у којој се вокална интерпретација повезује са културним наслеђем и традицијом различитих средина.
Бави се и едукативним и музичко-сценским пројектима. Учествовала је у програмима Београдске филхармоније, укључујући пројекат Хари Потер и камен мудрости 2006, 2016. и 2018. године, као и у пројектима Опере и театра Мадленијанум.
Њено уметничко деловање обухвата и филм и телевизију. Била је главни протагониста документарно-играног филма Горана Паскаљевића Београд: отићи или остати из 2002. године, у продукцији телевизије Arte, као и документарних телевизијских филмова Од Бога дар (1997) и Боја душе (2019), аутора Владимира Перовића.
За свој уметнички рад добитница је Награде УМУС-а за најбољег младог уметника 2012. године, која јој је додељена за тумачење главне улоге у мјузиклу Ребека.
Уметнички пут Браниславе Подрумац одликује се изразитом ширином интересовања. Од класичне опере и оперете, преко мјузикла и савремене музике, до сефардске традиције, филма и едукативних пројеката, њено деловање сведочи о уметнику који вокалну уметност не посматра као ограничен жанровски простор, већ као могућност сталног истраживања различитих облика музичког и сценског израза.
Сопрани
