Александра Стаменковић је солисткиња Опере Народног позоришта у Београду и Камерне опере Мадленијанум. Током вишедеценијске уметничке каријере остварила је бројне водеће сопранске улоге на значајним домаћим сценама, наступала на концертним подијумима у земљи и иностранству и сарађивала са истакнутим диригентима и уметницима. Паралелно са сценским радом, бави се и педагошким радом, повезујући сопствено извођачко искуство са преношењем вокалног знања новим генерацијама певача.
Ниже и средње музичко образовање стекла је у Музичкој школи „Мокрањац“ у Београду. Претходно је завршила нижу музичку школу на одсеку за виолину, а потом се определила за соло певање, које је студирала у класи проф. Анђелке Обрадовић.
Дипломирала је и магистрирала на Факултету музичке уметности у Београду, са највишом оценом 10, у класи проф. Радмиле Смиљанић. Уметничко усавршавање наставила је и у Сједињеним Америчким Државама, кроз дугогодишњу сарадњу са професорком Ширли Б. Вајт (Shirley B. White).
Професионалну оперску каријеру започела је у Београдској опери Народног позоришта, чија је солисткиња од 1994. године, док од 1997. године наступа и као солисткиња Камерне опере Мадленијанум. На овим сценама изградила је разноврстан репертоар који обухвата дела различитих стилских периода и националних оперских школа.
Међу њеним значајним оперским улогама издвајају се Каролина у Чимарозином Тајном браку, Марица у Хумпердинковој опери Ивица и Марица, Памина у Моцартовој Чаробној фрули, Церлина и Дона Елвира у Дон Ђованију, као и Грофица Алмавива у Фигаровој женидби.
У Пучинијевом репертоару тумачила је Лаурету у Ђани Скикију, Мими у Боемима и насловну улогу Сестре Анђелике у истоименој опери. Њен репертоар обухвата и Оскара у Вердијевом Балу под маскама, Софи у Маснеовом Вертеру, Неду у Леонкаваловим Пајацима и Микаелу у Бизеовој Кармен.
Поред оперске сцене, значајно место у њеном уметничком деловању заузима концертна активност. Одржала је бројне солистичке концерте у Србији и иностранству, наступајући у Сједињеним Америчким Државама, Шпанији и Мађарској. Као солисткиња учествовала је у извођењима вокално-инструменталних дела, међу којима су Перголезијев Stabat Mater, Вивалдијева Gloria и Фореов Requiem.
Посебан сегмент њеног уметничког рада представља учешће у позоришној представи „Мастер клас Марије Калас“, у којој је од 1997. до 2011. године наступала са Јелисаветом Секом Саблић у главној улози. Представа је изведена више од 150 пута, како у Србији и региону — Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Северној Македонији — тако и у Швајцарској, уз бројна признања.
Педагошки рад представља важан део њеног професионалног деловања. Од 1996. године била је ангажована као демонстратор на Катедри за соло певање Факултета музичке уметности у Београду, у класи проф. Радмиле Смиљанић. Од 1997. до 2009. године радила је као асистент и доцент на Академији лепих уметности.
Током своје каријере сарађивала је са бројним истакнутим диригентима, међу којима су Јован Шајновић, Ангел Шурев, Алберто Веронеси, Марко Боеми, Младен Јагушт, Бојан Суђић, Дејан Савић и Ана Зорана Брајовић, као и са другим уметницима и ансамблима.
За свој уметнички и професионални рад добитница је више награда и признања. Међу њима се издвајају Јавна похвала Народног позоришта у Београду за изузетан рад и успешну активност у сезони 2019/2020, Награда Фонда „Даница Мастиловић“ за најбољег и најперспективнијег студента на Одсеку за соло певање, као и награде Фонда „Јелена Михаиловић“ Факултета музичке уметности за најбоље постигнуте резултате током студија 1995. и 1997. године.
Добитница је и награде на фестивалу „Обзорја на Тиси“ за најбоље изведену соло песму Јосифа Маринковића, Специјалне награде на такмичењу у Дебрецину у Мађарској са Женским хором „Барили“ из Пожаревца, као и Дипломе „Мајских оперских вечери“ за учешће међу младим оперским надама.
Уметнички пут Александре Стаменковић обједињује дугогодишње искуство на оперској сцени, концертну делатност, рад у музичком и драмском театру и педагошко деловање. Њен професионални профил заснован је на континуитету између сценског искуства и педагошког рада, при чему се вокална уметност сагледава као спој техничке припремљености, музичке осетљивости и способности да се кроз глас обликује драмски и уметнички садржај.
Сопрани
